GREŠKE U OBRAZOVANjU
Đacima u srednjim stručnim školama ne treba istorija?!

Ogledni smerovi u srednjim stručnim školama predugo traju i zapostavljaju predmete iz kojih se stiče opšte obrazovanje. Medicinske sestre uče srpski isto koliko i strani jezik. Ni pohađanje časova geografije nije obavezno

U stručnim školama slaba pažnja poklanja se opštem obrazovanju

GENERACIJE đaka poslednjih godina izašle su iz srednjih stručnih škola bez ijednog časa istorije. Medicinske sestre, na primer, srpski jezik i književnost ne uče ni čas više od stranog jezika. Ovakav nastavni program, umnogome poguban za opšte obrazovanje, imaju učenici oglednih smerova, koji bi uskoro trebalo da pređu u redovan obrazovni sistem.

Da i buduće generacije ne bi ostale bez elementarnih znanja o prošlosti, nacionalnom jeziku, kulturi i društvu u kome žive, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja zalaže se da se ovi nastavni planovi i programi, kada budu postajali redovan deo sistema, promene u korist opšteobrazovnih predmeta. Drugačije mišljenje ima Nacionalni savet za srednje stručno obrazovanje, koji smatra da je dovoljno da se iz naziva recimo „medicinska sestra tehničar – ogled“ jednostavno izbaci reč ogled.

– Jedini obavezni opšti predmeti u oglednim smerovima su matematika, fizičko, srpski i strani jezik. Svi ostali su na listi izbornih i deca, odnosno škole mogu da biraju, pa se tako na listi mnogih odeljenja nisu našli istorija ili geografija – objašnjava za „Novosti“ prof. dr Zoran Avramović, direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. – To je udar na ličnu i nacionalnu kulturu. U savremenom društvu nije dovoljno biti stručnjak.

NEMAČKI MODEL

Reforma obrazovanja ne sme da se svodi na projekte koji se finansiraju iz stranih fondova. To mora da bude državni posao visokog prioriteta. Inovacije, seminari, projekti više su uneli dodatnu konfuziju nego što su unapredili obrazovanje – smatra dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju i član Nacionalnog prosvetnog saveta. – Sistem ogleda uvodi nemački model obrazovanja, koji školuje mlade direktno za jaku privredu, što naša privreda nikako nije.

Poseban problem je što ogledni smerovi u školama predugo traju. Zakon kaže da od uvođenja nekog novog smera može da prođe najviše pet godina do njegovog ukidanja ili prevođenja u redovnu nastavu, a na pojedinim „eksperimentalnim“ smerovima deca se obrazuju još od 2002. godine, kada su oni prvi put uvedeni.

Do sada je u škole uvedeno stotinak novih obrazovnih profila. Njihovo uvođenje mogu da zatraže škole, privreda ili prosvetne institucije. Programi su uglavnom pisani u okviru projekata finansiranih iz inostranstva. Neki, poput nadzornika parka, propali su. Devet ih je 2011. prevedeno u redovan sistem i još pet prošle godine. Na red da preispitaju kvalitet i potrebu postojanja u školama čekaju još 72 profila.

– Za 36 ogleda već smo pripremili sve da mogu da uđu u sistem. Potrebna je odluka Ministarstva prosvete – objašnjava Gordana Mijatović, pomoćnica direktora Zavoda. – Na ceo posao trebalo bi staviti tačku, jer su već probijeni zakonski rokovi. Važno je da deci omogućimo i opšte obrazovanje, kako bi na kraju srednje stručne škole imala šansu da polože i opštu maturu i upišu željeni fakultet, što im zakon garantuje. Zato nije dovoljno da odnos predmeta ostavimo ovakvim kakav jeste.

Prenešeno iz „Večernjih novosti“ od 24.01.2014. str. 4.